Sve osobe su različito strukturisane. Imaju individualnu psihofiziologiju, karakterne crte, na različite načine stupaju u komunikaciju, otvoreniji su ili zatvoreniji, posebno u odnosu na probleme koje imaju. Nije svačija ličnost tako harmonizovana da funkcioniše kao mehanizam sata. Boljim upoznavanjem drugih ličnosti se dolazi do saznanja da i drugi imaju slične ili iste probleme. Međutim, to nekad nije dovoljno da bi neka osoba svoj problem razrešila upoređivanjem.
U teoriji i praksi je odavno poznat strah od trudnoće i porođaja. Istraživanja su pokazala da strah od trudnoće uglavnom potiče od moguće telesne deformacije - ugojenost, celulit, strije, opuštene grudi... Mlada žena zamišlja kompletnu fizičku transformaciju u negativnom smislu, i plaši se da će to teško podneti.
Strah od porođaja najčešće predstavlja strah od "nepoznatog bola", od mogućih medicinskih intervencija, čak i od smrti.
Ova dva straha su uslovno povezana, jer trudnoća neminovno dovodi do porođaja.
Razlozi za osećaj straha su brojni
Strah od trudnoće i porođaja može da bude takvog intenziteta da žene ugrožavaju partnerstvo - jer ne pokazuju osećaj za materinstvo, niti da buduća prinova može da im predstavlja zadovoljstvo. Prikupljeni podaci o razlozima nastanka ovih strahova često govore o "nevoljenosti" od strane roditelja. Model ponašanja - stavovi i zahtevi roditelja (bez obzira da li su u pitanju jedinci ili više dece) su takvi da se žensko dete od ranog uzrasta oseća "nevoljeno".
To govori o lošoj komunikaciji kada je u pitanju emocionalna klima porodice. U ovom slučaju, ženska deca ne govore o svojim doživljajima, nego ih u daljem razvoju samo utvrđuju. U nekom periodu postaju tužna, ljuta, zatvorena, mogu da čine "sitne osvete". Tako izrastu u devojke i mlade žene kod kojih je stalno prisutan osećaj ili doživljaj bazične nesigurnosti da su voljene.
Kada na red dođe partner, on se stavlja pod lupu - u smislu da li dovoljno čini da "potvrdi" svoju ljubav. Načini na koje ispoljava emocije često nisu dovoljni, pa se traži stalna potvrda na verbalnom planu ("Volim te"). To može da dovede do konflikta između partnera, s obzirom da se situacija stalno ponavlja. Nesposobnost žene da to prepozna objašnjava njenu potrebu da "čuje" ono što joj treba - što nije dovoljno slušala, ili uopšte čula u toku odrastanja.
Kao posledica ovakvih situacija može da dođe do izbegavanja seksualnih odnosa sa partnerom, uvek uz neko objašnjenje o lošem zdravlju (glavobolja, hronični umor, bolovi u želucu, muka, povraćanje). Može čak da dođe do vaginalne suvoće, orgazmičke disfunkcije ili vaginizma (kada žene prilikom odnosa osećaju bol koji onemogućava normalan seksualni odnos).
Strah može da blokira misli
Negativni stavovi o trudnoći i porođaju u toku odrastanja mlade žene mogu da razviju razne strahove (šta sve može da se desi tokom porođaja, bol kroz koji se prolazi, kakvo dete može da se rodi...). Pošto nema adekvatne informacije, ali ni sopstveno iskustvo u kasnijem periodu, psihološki mehanizmi odbrane žene se "štite" strahom od trudnoće i porođaja.
Bilo koja asocijacija - priča ili događaj predstavljaju dovoljan okidač da se strahovi iznenada jave. Ponekad strah toliko preplavi osobu i blokira razmišljanje da nije u stanju da učestvuje u takvim pričama, bez obzira što nemaju negativnu konotaciju.
Nema komentara:
Objavi komentar